Istru naseljava u 11.veku pre Hrista pleme Histri, po kojima Istra i dobija ime. Histri su se bavili uglavnom lovom, ribolovom, stočarstvom, poljoprivredom i trgovinom. Početkom 7.veka dolazi do naseljavanja Hrvata. U 13.veku vlast patrijarha je oslabila te su se istarski gradovi redom predavali Veneciji a među njima su: Poreč, Umag, Novigrad, Motovun, Kopar, Piran i Rovinj. Tadašnja Venecija je postupno zavladala celim obalnim pojasom zapadne Istre i prostorom do Plomina na istočnoj obali poluostrva. Padom Mletačke Republike Istra potpada pod vlast Napoleona, ali Napoleon ipak predaje Veneciju Habsburškoj Monarhiji, zajedno s mletačkim delom Istre i Dalmacije, u zamenu za italijansku pokrajinu Lombardiju i današnju Holandiju. Italija pokazuje jasan interes za istočnom obalom Jadrana. Godine 1915. dolazi do tajnog dogovora u Londonu, prema kojem su Italiji obećani južni Tirol, deo Dalmacije i Istra, sa Trstom i Goricom. Godine 1920. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca prepušta Istru Italiji. ltijanska vlast u Istri zatvara sve oblike hrvatskoga i slovenskoga javnog života i ostaje pod njihovom vlašću sve do kraja drugog svetkog rata.
Dakle Istra sada pripada republici Hrvatskoj kao što većina vas zna, ali ima i onih koji ne znaju pa rekoh da spomenem i taj podatak. Što se tiče površine i populacije neću ulaziti u te podatke, jer ih imate na Google-u ukoliko vas zanimaju. Mene više interesuju ljudi, mesta, arhitektura, kultura i slično. Suva statistika mi ništa ne znači. Što se tiče drugopomenutog, moji utisci su sjajni. Prvo, cela Istra je prelepa, podseća me na Italiju i njenu Toskanu. Mnogi je tako i zovu, hrvatska Toskana. Prepuna je divne prirode, vinograda, maslinjaka, starih srednjovekovnih gradova, zamkova, primorskih gradova, obala im je takođe veoma lepa. Jedina zamerka mnogih je da je more hladnije nego u Dalmaciji, jer je poluostrvo na severu Hrvatske pa su tamo prisutne hladnije struje. Što se tiče gradova koje smo posetili to su: Poreč, Vabriga, Červar, Umag, Novigrad, Motovun, Grožnjan. Nismo stigli još da obiđemo Rovinj i Pulu koji se nalaze na jugu Istre, jer nas je uhvatio kišni ciklon početkom septembra. To nam ostaje kao obaveza za leto 2018. godine. Što se tiče meštana, jako su ljubazni i gostoljubivi. U Istri živi puno Italijana, u poslednje vreme i Nemaca penzionera, koji su pokupovali kuće i vile po Istri zbog prijatne klime, mora i dobre hrane. Zanimljivo je da su mnogi znakovi na putu dvojezični na hrvatskom i italijanskom. Meštani takođe odlično znaju italijanski i u njihovom hrvatskom ima puno italijanskih reči. Razlog tome je zato što su prvo bili pod Mletačkom republikom i kasnije Italijom do kraja drugog svetkog rata, što je i pomenuto u prethodnom delu teksta. Inače, Istra nije vraćena matici Hrvatskoj zahvaljujući Titu, nego tome što su Saveznici Istru vratili Hrvatskoj. Drug Tito je zapravo, Istru kaznio, jer nije poštovao istorijske i uspostavio je tzv. administrativne granice republike, koje nisu poštovale istorijske i geografske granice.
Toliko o istoriji, koju volim, ali ne bih da se ovaj tekst pretvori u puke istorijske činjenice. Sa druge strane nije na odmet znati nešto o zemlji i gradovima koje posećujete turistički. Da ne ispadnete glupi u društvu ako vas neko pita za to (haha).
A sada nešto o hrani i piću, jer sam inače veliki hedonista. Ishrana je uglavnom mediteranska zbog te vrste podneblja. Kada ste u Istri, jedite morsku ribu što više, jer je uvek sveža i ukusna. Ima raznih vrsta pa ko voli nek izvoli. U Istri su popularni i tartufi, jer imaju veliku proizvodnju crnih i belih. Tartufi su inače specijatitet za mnoge gurmane i jako su skupi i retki. Što se tiče alkoholnih pića, ja preferiram vino, a njihova čuvena marka ili brend je Malvazija. Vrhinsko suvo stono belo vino od domaće sorte grožđa, koje je toliko pitko i aromatično da ide uz sva mediteranska jela, a naročito uz ribu. More je čisto, obala je uglavnom kamenita ili krupan šljunak. Ja više preferiram pesak, ali nije ni ovo loše kada se naviknete. Prilično je slana voda, što je idealno za ljude koji imaju respiratornih problema. Klima je po meni fantastična. Prosečne temperature se kreću između 30 i 35C preko leta, a na jesen između 20 i 25C. Vlažnost vazduha nije velika, osim kada naiđe kišni ciklon, ako ste loše sreće kao mi prošle godine. Uglavnom je idealno vreme za posetu ovog divnog poluostrva od avgusta do polovine ili kraja septembra. Ima puno privatnog smeštaja (kuće,vile) koje možete rezervisati online, preko raznih agencija ili direktno. Cene su iste kao u Srbiji, valuta je kuna iako su u EU. Cene smeštaja ne znam, jer smo bili u privatnoj kući, ali svakako su povoljniji za letovanje u odnosu na Grčku ili Tursku. Sve u svemu svaka preporuka za jedan lep i ispunjen godišnji odmor. A sada malo slika da steknete još bolji utisak... :)
 |
| Poreč |
 |
| Riblji brodet |
 |
| Grožnjan |
 |
| Marina u Poreču |
 |
| Vinova loza u dvorištu kuće |
 |
| Čuveno istarsko vino |
 |
| Novigrad |
 |
| marina u Novigradu |
 |
| Motovun |
 |
| Panorama srednjovekovnog grada Motovun |
 |
| Veliki izbor domaćih vina i proizvoda od tartufa |
 |
| Škarpina za večeru |
 |
| Plaža-Červar |
 |
| Članak u New York Times-u tartufima i Istri |
Коментари
Постави коментар